Prvi put Frederik Karlton Luis trebalo je da dođe u Beograd u leto 1991.
godine na miting „Sudar zvezda” koji je ambiciozno pripremao Beogradski
maraton. Sa Luisom u Beograd trebalo je da dođu i ostale zvezde
najboljeg svetskog kluba - Trkačkog kluba Santa Monika, međutim
zveckanje oružjem na prostorima SFRJ i početak ratnih igara sprečile su
planirane atletske igre na Stadionu JNA.
Ni drugi pokušaj Beogradskog maratona da dovede najveću atletsku zvezdu
u Beograd nije bio uspešan. Zbog sankcija prema Jugoslaviji, na kojima
je rigorozno insistirala Klintonova administracija, Luis nije mogao da
kao promotor dođe na 7. „Beogradski Soko Štark maraton”, ali spot sa
njegovim pozivom i porukom „Vidimo se na Terazijama” doveo je na tri
trke maratonskog programa, uprkos kiši, dosad nenadmašen broj od više od
40.000 učesnika.
Koliko će ih biti ovog puta, kada će ih Karl Luis, promotor 19.
„Beogradskog BANCA INTESA maratona”, zaista čekati na Terazijama?
Karl Luis, kojeg je Svetska atletska federacija (IAAF) 21. novembra
1999. godine u Zlatnoj dvorani „Grand hotela Monte Karlo” proglasila
najboljim atletičarem XX veka (u užem izboru bili su još Džesi Ovens i
Abebe Bikila), napokon dolazi u Beograd, a domaćin njegovog boravka biće
„NIS Petrol”.
Gost Beogradskog maratona je u mnogim izborima i anketama na prelazu
između dva milenijuma proglašavan i za najboljeg sportistu sveta svih
vremena, a za to lako je naći razlog. Pregršt razloga...
- Devet puta je Karl Luis trijumfovao na olimpijskim igrama i
tako izjednačio rekord Finca Pava Nurmija.
- U Los Anđelesu 1984. osvojio je četiri zlatne medalje (100 i 200
m, dalj i štafeta 4 x 100 m) i tako izjednačio Ovensov rekord iz
Belina 1936.
- U finalu na 100 m 1984. ostvario je dosad najveću prednost nad drugoplasiranim – pet stotinki ili gotovo dva i po metra (Luis 9,92,
Kristi 9,97).
- Četvrtim uzastopnim olimpijskim trijumfom u istoj disciplini – u
skoku udalj Karl Luis je u Atlanti 1996. na svojim poslednjim
olimpijskim igrama dostigao rekord Amerikanca Ala Ertera (disk).
- „King Karl” je na olimpijskim igrama osvojio devet zlatnih medalja
(dalj: 1984, 1988, 1992. i 1996; 100 m: 1984. i 1988; 200 m: 1984; 4
x100 m: 1984. i 1992) i „srebro na 200 m 1988. uz tri svetska
rekorda (100 m 1988. i štafeta 4 x 100 m 1984. i 1992).
- Na svetskim šampionatima osvojio je osam zlatnih medalja (dalj
1983. i 1987; 100m: 1983, 1987. i 1991; 4 x 100 M: 1983, 1987. i
1991) i jednu srebrnu (dalj 1991) i po tome je rekorder.
- Luis drži i rekord po nepobedivosti u jednoj disciplini – od 28.
februara 1981. do 31. avgusta 1991. godine – punih deset godina bio
je nepobeđen u skoku udalj, a takmičio se 63 puta.
- Karl Luis je 71 put skočio dalje od 8,53 metra (28 stopa),
zabeležio je rekordan broj od 15 trka ispod 10 sekundi, držao je
rekord od devet trka na 200 m ispod 20 sekundi, a 11 puta trčao je u
štafetama 4 x 100 m koje su ostvarile rezultat bolji od 38 sekundi.
- Dva puta je popravljao svetske rekorde na 100 m (9,93 i 9,86) pet
puta u štafeti 4 x 100 metara i dva puta u štafeti 4 x 200 metara.
- Broj pobeda Karla Luisa na šampionatima SAD, Igrama Komonvelta,
Svetskoj ligi, Igrama dobre volje ili gran-pri mitinzima je,imaju u
vidu sve prethodno, sasvim nebitan...
Luisova riznica medalja bila bi i veća da SAD nisu bojkotovale
Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine (mladi Luis je na izbornom
takmičenju stekao pravo da se takmiči u skoku udalj i štafeti 4 x 100
m), kao i da su Svetski šampionati počeli pre 1983. godine, jer već
1981. Luis je bio broj 1 u svetu na 100 m i u skoku udalj.
Ipak, kruna Luisove karijera bila je gotovo na njenom samom početku, na
njegovom olimpijskom debiju. Na Stadionu „Koloseum” u Los Anđelesu 1984.
godine trostruki šampion sveta sa Prvog svetskog prvenstva u Helsinkiju
1983. postao je četvorostruki olimpijski prvak takmičeći se 13 puta u
osam dana.
Tako je Luis ponovio podvig Džesija Ovensa sa Olimpijskih igara u
Berlinu 1936. trijumfujući u istim disciplinama (100 i 200 m, dalj i
štafeta 4 x 100 m) kao i njegov veliki prethodnik i zemljak (obojica su
rođena u Alabami). I Luis je, kao i Ovens 48 godina ranije, postigao
svetski rekord u štafeti i tako dokazao da je dostigao, u to vreme, svog
jedinog pravog „rivala”. Protivnici od krvi i mesa nisu mu bili dorasli.
Međutim, ako budete imali priliku da se vidite sa Luisom u Beogradu i da
ga pitate koja mu je medalja najdraža, on će verovatno odabrati
poslednju olimpijsku, osvojenu u Atlanti 1996, kojom je zaokružio
blistavu karijeru.
