28. januar 2011.
Oproštaj od Kenta Andersona
„Govorio je, uz maternji švedski, engleski, francuski, španski,
portugalski, italijanski, holandski nemački, norveški i danski,
sporazumevao se na bar još dvostruko više jezika, a kada se budio iz
amnezije, posle teške operacije, buncao je na srpskom” rečeno je na
jučerašnjoj komemoraciji u skupštinskoj sali Skupštine grada Beograda na
kojoj su se prijatelji i saradnici oprostili od Kenta Andersona.
Nekadašnji atletičar, gotovo četiri decenije atletski
poslenik i menadžer toliko se saživeo sa Beogradskim maratonom,
Beogradom i njegovim stanovnicima da je „kao i svi mi ponavljao 'Nema
problema'. Kad je sumnjao da će nešto biti urađeno govorio je 'Malo
sutra', konobari su znali da će naručiti 'lapo-lapo', a kad su ga pitali
kako se oseća u Beogradu odgovarao je 'Nije dobro – otlično', a znajući
kako se ovde teško živi govorio nam je 'Biće bolje'”.
„Smrću Kenta Andersona atletski svet je izgubio vizionara i slugu,
Beograd i Srbija velikog prijatelja, a Beogradski maraton deo svog
bića”.
„Kent Anderson je bio viking sa slovenskom dušom, pomalo poljskom,
pomalo češkom, a najviše srpskom”...
„U jeku najtežih sankcija prema našoj zemlji, moj menadžer Kent Anderson
omogućio mi je da nastupim u NJujorku kao reprezentativac Srbije, a u
isto vreme u prijateljskoj Grčkoj naši atletičari takmičili su se kao
'nezavisni učesnici'”...
Tako su o Kentu Andersonu, koji je preminuo u
Beogradu u rano jutro 20. januara govorili direktor Beogradskog maraton
Dejan Nikolić, generalni sekretar Atletskog saveza Srbije Slobodan
Branković, režiser Veselin Grozdanić i najbliži prijatelj Bata Vukelić.
Kent Anderson biće sahranjen u svojoj domovini Švedskoj, u Treleborgu,
kraj Malmea.
Politika
28. januar 2011.
Komemoracija Kentu Andersonu u Skupštini Beograda
Viking slovenske duše
Slovenska duša u telu vikinga – ovako je Veselin Grozdanić opisao Kenta
Andersona na komemoraciji u Skupštini grada posvećenoj švedskom
menadžeru koji je u 67. godini preminuo 20. januara rano ujutru u
Beogradu.
Koliko je bilo divno biti u društvu ovog čoveka, Srbende, kako reče neko
na „Žurnalovom“ sajtu, toliko je bilo teško njegovim brojnim
prijateljima. Branislav Bata Vukelić od suza nije mogao da govori.
Drhtao je glas Dejanu Nikoliću dok se prisećao ljudine Andersona:
– Uoči bombardovanja Srbije došao je u našu zemlju. Kada su ga mađarski
carinici opomenuli da će naša zemlja verovatno biti bombardovana, da ne
rizikuje, odgovorio im je: „Baš zato i idem, da budem uz Srbe“.
Prijatelj se u nevolji poznaje, a Kent nikada nije ustuknuo pred
nevoljama Beogradskog maratona, firme u čije je uspehe njegov lik utkan
od prvih dana. Dovodio je u naš glavni grad kopnenim putem takmičare,
koji su sletali u: Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku tokom sankcija.
– Kada su represije bile najteže, 1993, zahvaljujući
Kentu, koji mi je bio menadžer, učestvovao sam na mitinzima u
inostranstvu, a na Gran pri mitingu u Njujorku zvanično kao predstavnik
Srbije. U isto vreme u prijateljskoj Grčkoj neki naši takmičari bili su
„beli“ – podsetio je Slobodan Branković, nacionalni rekorder na 400 m i
sada generalni sekretar ASS.
Kentu su verovali najveći asovi u zenitu karijere:
Sergej Bubka, Marlen Oti, Vilson Kipketer, Meri Onijali, Patrik Sjeberg,
Robert Emijan… Kada su saznali da je Kent preminuo, na maratonu u
Dubaiju je nastao muk. Sat vremena kasnije niko ne bi poverovao da se
govori o pokojniku, jer su se svi smejali, imali neku anegdotu vezanu za
njega, a bilo ih je bezbroj.
Lako se sporazumevao s ljudima širom sveta, zbog činjenice da je bio
poliglota (znao je više od 10 jezika), do jedinstvenog smisla za humor.
– Posle operacije kukova u Stokholmu buncao je u snu. Medicinskoj
sestri, Šveđanki, jezik nije bio poznat, ali jeste njenoj koleginici,
Srpkinji, koju je zaprepastio jer je govorio na čistom srpskom. U tim
trenucima ne govori razum već duša, ona njegova slovenska – zapazio je
Grozdanić.
Ovom vrhunskom profesionalcu i boemu može se zameriti
jedino što nije vodio više računa o sebi.
Kent je još uvek u Beogradu, koji je tako voleo. Procedura prebacivanja
u Skandinaviju će da potraje još dve nedelje. Andersonova ćerka Lin
smatra da se njen otac ne bi ljutio i da bi možda, da je ostavljao
oporuku, odabrao da bude sahranjen u Beogradu i u majici Beogradski
maraton, koju je s ponosom nosio na svim meridijanima.
Sportski žurnal
