BEOGRADSKA
TRKA KROZ ISTORIJU
 

  Nagradni fond
 

1.	6000 USD
2.	5000 USD
3.	3000 USD
4.	1500 USD
5.	1000 USD
6.	900 USD
7.	800 USD
8.	700 USD
9.	600 USD
10.	500 USD

14. oktobar 2009.
Pobeda Kenijca Kiruia

Kenijac Bonfejs Kirui pobednik je obnovljene, pete Beogradske trke kroz istoriju duge 6 km rezultatom 17:15,2 minuta. Rekord staze od 1996. godine drži Brahim Lahlafi (Maroko) sa 16:58 minuta.

Od trojice Srba najuspešniji je bio Mirko Petrović na 11. mestu.
Trka je održana tradicionalno na Kalemegdanu po hladnom i vetrovitom vremenu, bez kiše.
Prvi put je održana trka VS i MUP gde je trijumfovao Goran Čegar iz Vojne akademije.
Prisustvovao je Sven Arne Hansen, potpredsednik EA. Promotor je bio Pol Tergat.
Rezultati 5. Beogradske trke kroz istoriju, Elitna grupa – 6 km: Bonfejs Kirui (Kenija) 17:15,2, Džozef Kiptu (Kenija) 17:15,8, Mozes Kangogo (Kenija) 17:25,2, Albert Kangor (Kenija) 17:28,0, Aziz Nađi Idriz (Maroko) 17:36,4, Džulijus Arile (Kenija) 17:36,4, Muli Pius Mualuko (Kenija) 17:46,9, Žan Baptist Simukeka (Ruanda) 17:46,2, Aleksander Tidoni (Kenija) 17:48,8, Barnabas Bene (Mađarska) 17:47,8, 11. MIRKO PETROVIĆ (SRBIJA) 17:48,0…15. NEMANjA CEROVAC (SRBIJA) 18:21,2…18. GORAN NAVA (SRBIJA) 19:46,3.
Vojska i policija (4 km): Goran Čegar (Vojna akademija) 14:41,3, Neševski (Vojna akademija) 14:55,3, Igor Vuković (Garda) 15:09,8. Ekipno: Vojna Akademija (Čegar, Neševski, Vuković) 9, V i PVO 27, Garda 31, Žandarmerija 32…

12. oktobar 2009.
Trka jedinstvena u celom svetu
– istakao je kenijski as Pol Tergat, kojeg će na kalemegdanskoj stazi zameniti dvojica učenika...

Proteklih deset godina, kad god bi se sreli, Pol Tergat je pitao Pata Bučera, „Šta je sa Beogradskom trkom kroz istoriju”. Medijski koordinator za inostranstvo priredbi koje organizuje Beogradski maraton je, budući da su se sretali na velikim takmičenjima i maratonima više puta svake godine, morao je da kenijskom asu objašnjava da je trka u „hibernaciji” – sve do ovog leta.
Nažalost, jedan od najboljih trkača na dugim prugama svih vremena, ranije je prihvatio poziv da trči na 40. njujorškom maratonu, samo dve nedelje posle pete Beogradske trke kroz istoriju, pa neće trčati na kalemegdanskoj stazi, za koju tvrdi da je jedinstvena na svetu. Samo je on sva četiri puta trčao na njoj i, uprkos tome što je osvojio gotovo sve što se moglo osvojiti i što je postavljao svetske rekorde, ni jednom nije pobedio...
„U Beograd i Beogradsku trku kroz istoriju zaljubio sam se na prvi pogled 1996. kada je ona inaugurisana. Zaista ne postoji bolji naziv za ovu trku koja spaja sport, kulturu i istoriju, a ovo je zemlja sa bogatom istorijom i ova trka je pravi način da počnete da se upoznajete sa njom. Ni pre, ni posle, mojih učešća na Beogradskoj trci kroz istoriju nigde u svetu nisam video ni jednu takvu atletsku priredbu i drago mi je što je ona obnovljena. Želim da se zahvalim i gradu Beogradu i sponzorima koji su je podržali, a ja ću uvek dolaziti na nju, ako me pozovete” rekao je Pol Tergat na današnjem susretu sa novinarima, koji je održan u restoranu „Kalemegdanska terasa”.
Veliki as je Beogradsku trku kroz istoriju podržao svojim prisustvom, ali i „delegirajući” dvojicu trkača (Kangogo i Kangoor) koji treniraju u njegovom kampu da na stazi od 5.834 m nastave tamo gde je on stao.
„Plašim se samo da ne padne kiša jer onda deo staze prekriven kaldrmom postaje jako klizav. Savetovaću im da u prvom delu ne forsiraju i da se maksimalno koncentrišu na podlogu po kojoj trče, pošto se ona stalno menja”, rekao je 40-godišnji Tergat obećavši da će naredne godine doći kao takmičar, jer je Beogradska trka kroz istoriju jedina priredba na kojoj je učestvovao više od dva puta, a da nije pobedio.

Milica Grozdanić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda zahvalila je Skupštini grada Beograda i Međunarodnoj atletskoj federaciji (IAAF) koji su prepoznali vrednost i značaj Beogradske trke kroz istoriju i podržali njeno obnavljanje, jer je reč o „kulturnom dobru koje se održava na prostorima Beogradske tvrđave, koja je proglašena za spomenik od izuzetnog značaja za Srbiju”.
Milica Amidžić, direktor sektora za pi-ar Telekoma Srbija podsetila je da ova kompanija već godinama ulaže u razvoj sporta, a posebno atletike, što podrazumeva i ovu priredbu „koja spaja sport, kulturu istoriju i tradiciju”.
„Verujem da će naši trkači na Beogradskoj trci kroz istoriju imati zapaženu ulogu, jer je njena staza, kao i naša istorija, puna uzbrdica i nizbrdica, i da će osvojiti medalje kao što su to učinili vaterpolisti i košarkaši koje, takođe, podržava Telekom Srbija”, rekla je Milica Amidžić.
Đorđe Višacki, generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije podržao je Beogradsku trku kroz istoriju i najavio da će jedan od njenih lajtmotiva iduće godine biti 100. godišnjica našeg nacionalnog olimpijskog komiteta, a Veselin Jevrosimović, predsednik Atletskog saveza Srbije, čestitao je organizatorima na obnavljanju ove priredbe, jer „ona nije samo promocija atletskog sporta, već i promocija srpske istorije i istorije Beograda”.
Nemanja Radović, pomoćnik gradskog sekretara za sport i omladinu istakao je da se Sekretarijat i ove godine aktivno uključio u pripremu trke, pre svega kroz koordinaciju svih gradskih službi i javnih preduzeća, jer „za promociju sporta i grada Beograda nema bolje priredbe”, uveren i da će se učesnici, dok budu trčali, upoznati sa delom bogate istorije Beogradske tvrđave.

Pat Bučer, koji maratonskim poslovima već dve decenije dolazi u Beograd, posvedočio je da su se, pored Pola Tergata minule decenije i mnogi medijski poslednici širom sveta interesovali za Beogradsku trku kroz istoriju.
„Beogradski maraton je često izazivao veliku pažnju medija širom sveta, često i zbog posebnih geopolitičkih razloga, ali Beogradska trka kroz istoriju činila je to zbog sjajnih slika sa spektakularne staze. Njih su emitovali i Eurosport i Euronjuz, Si-En-En, a posebno zadovoljni bili su u svetskom kanalu Bi-Bi-Sija, u kojem su se stalno raspitivali kada če ponovo da se održi beogradska trka kroz istoriju”.
Odgovor su, najzad dobili: peta Beogradska trka kroz istoriju održaće se u sredu 14. oktobra, a počeće tačno u podne...

8. oktobar 2009.
Trkači vodiči kroz istoriju Kalemegdana

„Ovaj kompleks je star dva milenijuma i mnogo toga „pamti”. Od vremena rimskog logora, preko srednjeg veka kome je pečat dao Despot Stefan Lazarević, bedemima i kulama. Kroz kapije Kalemegdana prolazile su mnoge vojske pobednika i poraženih, jer je bio jedno od najznačajnijih utvrđenja na jugo-istoku Evrope. Sada će trkači biti vodiči kroz istoriju”, rekao je istoričar Marko Popović, predsednik Upravnog odbora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na medijskoj promociji 5. Beogradske trke kroz istoriji. A ona je održana kraj simbola Kalemegdana i Beograda – statue „Pobednika”.

Kalemegdan je nekad bio kuća „svetog rata”, a sada je kuća „svetog mira” poruka je koju će u sredu 14. oktobra poslati učesnici obnovljene Beogradske trke kroz istoriju, pozivne priredbe na kojoj je planirano učešće dvadesetak elitnih trkača iz inostranstva i Srbije.
Staza je ista kao u prva četiri „izdanja” održana od 1996. do 1999. godine, duga je 5.834 metra, trči se po ravnom i uzbrdo, delom i po stepenicama, a podloge su kamen, zemlja, trava, asfalt i drvo. Najuspešnije „istoričare” očekuju visoke novčane nagrade (pobedniku 6.000 dolara, itd).
Elitni trkače iz inostranstva, koje predvode Kenijci, sučeliće se i sa trojicom naših najboljih trkača na srednjim i dugim prugama – iskusnim Mirkom Petrovićem i Goranom Navom i juniorom Nemanjom Cerovcem. Želja organizatora, naravno i njihova, je da neko od njih nadmaši rezultat ili plasman (najbolje i jedno i drugo) koji je 1998. ostvario Dragoslav Prpa zauzevši peto mesto sa 17:24 minuta. Svoju kandidaturu javno je istakao Goran Nava, osvajač srebrne i bronzane medalje na Univerzijadi u Beogradu.

„Na ovakvoj stazi sve je moguće. Smatram da mi ne predstavlja hendikep to što je staza duža od 800 i 1.500 metara, koje su moja specijalnost. Beograd je uvek moja inspiracija, a pobeda želja, bez obzira na konkurenciju. Zato mi nije važno da li će na stazi biti Tergat, Gebraselasije ... Ako ima nekog ispred mene, dobro, a ako nema, to je najbolje”, rekao je Goran Nava, koji je generalnu probu imao pre nekoliko dana na uličnoj trci na milju na Majorci. Proba je bila uspešna. Nava je pobedio.

Scenariom ove sportske manifestacije, prožete istorijom i kulturom, zadovoljan je i Aleksandar Đorđević, predsednik preduzeća Beogradski maraton, organizatora Beogradske trke kroz istoriju.
Legendarni košarkaški as rekao je da je Beogradska trka kroz istoriju, jedan od razloga zbog kojih je on ušao u „atletsku priču”:
„To je bio projekat u koji sam se zaljubio „na jedan”. Na Kalemegdan sam prvi put došao pre 42 godine u kolicima, ali od tada se mnogo promenio. Sada je, zahvaljujući ljudima koji se o njemu brinu, ponos Beograda. Srbija je mala zemlja sa bogatom istorijom i to treba pokazati svetu. Verujem da slika koju ćemo poslati nikog neće ostaviti ravnodušnim”.

Direktor Beogradskog maratona d.o.o. Dejan Nikolić istakao je da za Beogradsku trku kroz istoriju, kao i pre deset godina, vlada veliko interesovanje medija iz čitavog sveta, pa će reportaže sa Kalemegdana otići i u TV kuće „Si-En-En” i „Bi-Bi-Si”, a novost, koja je pripremljena za obnavljanje trke je – takmičenje pripadnika vojske i policije, koji će trčati Kalemegdanom u uniformi i čizmama na 4 km. U planu je da takmičenje „bezbednjaka” ubuduće bude internacionalno.

 

5. oktobar 2009.
PRESS INFO 2
Tergat promoter Beogradske trke kroz istoriju 2009.

Pol Tergat, jedan od najboljih svetskih trkača na dugim prugama s kraja prošlog i s početka novog milenijuma, nastavlja svoju vezu sa Beogradom. Četiri puta (1996, 1997, 1998, i 1999) u godinama, možda i najveće slave, dolazio je u Beograd i učestvovao na Beogradskoj trci kroz istoriju. Uspešno – svakako, jer sva četiri puta našao se na pobedničkom postolju, ali ne i sasvim uspešno, jer ni jednom nije trijumfovao.
Prvi put u Beograd došao je 1996. kao olimpijski vicešampion na 10.000 metara i dvostruki svetski prvak u krosu. Sa titulom najboljeg kros trkača sveta došao je i 1997, 1998. i 1999. godine. Uz to 1997. i 1999. bio je vicešampion sveta na 10.000 m, a 1999. i svetski prvak u polumaratonu. Njegovo drugo učešće na Beogradskoj trci kroz istoriju (1997) bilo je u znaku njegovog svetskog rekorda na 10.000 m (26:27,85) i velikog rivalstva sa Etiopljaninom Haile Gebreselasijem…

U međuvremenu Tergat je prethodnim titulama i rekordima dodao i svetske rekorde u polumaratonu i maratonu, kao i pobede na najprestižnijim svetskim maratonima.
Deset godina je projurilo od njegovog poslednjeg dolaska u Beograd i poslednje Beogradske trke kroz istoriju, ali 40-godišnji Tergat nije zaboravio ni naš grad ni ovu priredbu. Na ovogodišnji Beogradski Banca Intesa maraton poslao je svog pulena 24-godišnjeg Viktora Kiplagata Kigena i najavio da je reč o veoma spremnom, perspektivnom maratoncu. Kigen ga nije izneverio. Pobedio je na 22. beogradskoj maratonskoj trci sa 2:13,28 časa i posle trke izjavio: “Pol me je dobro pripremio, tako da ovo nije veliko iznenađenje za mene”.
Beogradska trka kroz istoriju obnavlja se posle 10 godina. Pol Tergat neće trčati na njoj, jer je još ranije dobio poziv da trčeći uveliča 40. rođendan najslavnije maratonske trke na svetu – Njujorškog maratona. Pristao je. Uostalom, vršnjaci su. Dve nedelje, koliko ima između Beogradske trke kroz istoriju i Njujorškog maratona je suviše mali period da se trkač, čak i takav kakav je Pol Tergat, oporavi od specifičnog napora kakav iziskuje trčanje Beogradskom trvđavom na Kalemegdanu i spremno dočeka start možda i na najzahtevnijoj svetskoj maratonskoj stazi,
Ipak, kenijski as će 14. oktobra biti na Kalemegdanu da svojim prisustvom podrži ovu trku koja ga je sredinom prošle decenije privukla svojom neobičnošću, spojem sporta, kulture i istorije. Uz to, Tergat neće doći sam u Beograd. Sa sobom iz svog trkačkog kampa Ngong, nedaleko od Najrobija, dovodi dvojicu trkača za koje, kao što je rekao i za Kigena, tvrdi da su spremni za izazove kalemegdanske staze.
Jedan od njih je Mozes Kibet Kangogo, 30-godišnjak koji je međunarodnu karijeru počeo tek prošle godine i to pobedom na Hangžou maratonu u Kini (2:15,04). Ove Kangogo (kao i Tergat iz oblasti Barango) je trčao na Praškom maratonu i sa novim ličnim rekordom 2:14,36 zauzeo sedmo mesto. O drugom Tergatovom pulenu ne zna se ništa sem imena – Albert Kipketič.
Ne bi trebalo sumnjati da će se posle 14. oktobra i 5. beogradske trke kroz istoriju znati mnogo više.

23. septembar 2009.
Povratak „Beogradske trke kroz istoriju” i Pola Tergata

„Beogradska trka kroz istoriju”, koja je u svoja prva i jedina četiri izdanja (1996 -1999) okupila mnoge od najboljih svetskih atletičara srednjih i dugih pruga, nastavlja da živi i njeno peto izdanje održaće se 14. oktobra.
Dejan Nikolić, direktor organizatora trke, preduzeća Beogradski maraton d.o.o, rekao je na susretu sa novinarima u Skupštini grada Beograda da se peta trka priprema s mnogo emocija, možda i više nego kad je osnivana uz blagoslov i podršku tadašnjeg predsednika Međunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF) dr Prima Nebiola.

– Grad Beograd je mnogo puta rušen i obnavljan, pa je uvek rastao još lepši i zato i od događaja koji sada obnavljamo očekujemo da bude lepši nego što je bio. Ova trka je vrhunski sportski događaj, na jedinstvenom prostoru i promoviše najviše sportske vrednosti, ali i znamenitosti našeg grada – rekao je Dejan Nikolić najavljujući trku koja će se održati u sredu 14. oktobra na staroj stazi na Kalemegdanu.
Nikolić je podsetio da je bilo potrebno dve godine da se osnuje trka i da je na sastancima s Primom Nebiolom, koji je tada bio i predsednik Fondacije IAAF, dobio bezrezervnu podršku („Ta trka je, bez sumnje, događaj za Fondaciju”) što je bila potvrda da je u pitanju događaj od izuzetnog značaja. Imajući u vidu to da na pomoć Fondacije ne mogu da računaju mnogi poznati atletski događaji, među njima i neki od najvećih mitinga, očigledno je bilo da se Nebiolo na prvi pogled „zaljubio” u ideju o trci na Kalemegdanu.

– Čestitam organizatoru što obnavlja ovaj atletski događaj –kaže generalni sekretar Atletskog saveza Srbije (ASS) Slobodan Branković. – Ova trka promoviše atletiku i znamenitosti Beograda, a imajući u vidu to da je IAAF podržava preko svog fonda, logično je da ima podršku i Atletskog saveza Srbije.

Nikolić je izjavio da postoje svi uslovi da trka nastavi da živi bez prekida, a da su organizatori spremni da svake godine ponude nešto novo i da kroz to prikažu Beograd i Srbiju iz više uglova. To je, svakako, interesantno i Turističkoj organizaciji Beograda i JP „Beogradska tvrđava” u čije ime su juče govorile Vesna Nađ, „pi-ar” Turističke organizacije Beograda, i Ivana Lučić-Todosić, direktor javnog preduzeća koje brine o tvrđavi. O značaju trke za Beograd govorio je i gradski sekretar za sport Aco Kovačević.
Nikolić je, na kraju, rekao da je veliki prijatelj „Beogradske trke kroz istoriju”, Pol Tergat, izrazio želju da dođe na trku na kojoj je učestvovao sva četiri puta, a nikada nije pobedio, iako je dolazio kao svetski šampion u krosu, pa čak i svetski rekorder na 10.000 m i u maratonu.

Zbog učešća na „Njujorškom maratonu”, početkom novembra (dobio je specijalnu pozivnicu jer on i „Njujorški maraton” zajedno slave 40. rođendan), Tergat se neće takmičiti u Beogradu, ali postoji velika mogućnost da bude gost i svojim prisustvom podrži „Beogradsku trku kroz istoriju”.
Lista učesnika biće uskoro poznata. Organizator pregovara s menadžerima nekih poznatih svetskih trkača, a očekuje se i dolazak naših najboljih atletičara na srednjim i dugim prugama.
Budući da je za dosadašnje trke vladalo veliko interesovanje stranih medija, kao i da su priloge s Kalemegdana emitovale i najveće svetske televizije, kao što su „Si-en-en” i „Bi-bi-si”, očekuje se da tako bude i ove godine.
Rekord staze duge 5.834 m, mešavine krosa i ulične trke, čiji su „specijalitet stepenice”, drži Brahim Lalafi (16:58 minuta), a najbolji domaći učesnik je Dragoslav Prpa koji je 1998. osvojio peto mesto (17,24).
Ove godine takmičiće se oko 20 svetski poznatih trkača i odabrani domaći atletičari. Start je ispred kapije Karla Šestog u Donjem gradu a posle nekoliko uspona i nizbrdica (najveća visinska razlika od cilja koji je na najnižoj tački, iznosi 54 metra) takmičari će proći pored Spomenika zahvalnosti Francuskoj, zatim kroz Veliki kalemegdanski park i izaći na šetalište iznad Save gde je i cilj.