1989.
Isti tim organizuje i drugu trku ovog puta dvostruko dužu, tako da je
staza iznosila 46,7 km, a prvi put učestvovalo je i nekoliko takmičara
iz inostranstva.
1990.
Organizaciju maratona preuzima JSD Partizan i poverava je poslovnoj
jedinici u okviru Agencije Partizan. U januaru u Beograd dolazi Fred
Libou, predsednik AIMS, direktor „Njujorškog maratona” i predsednik
Njujorškog trkačkog kluba (NYRRC) i daje značajan doprinos prvoj
svetskoj verziji beogradske maratonske trke. Trasirana je i izmerena
nova (današnja) staza za koju je dobijen sertifikat. „Beogradski
maraton” je postao član AIMS, a u Beograd dolaze takmičari iz petnaestak
zemalja. Prvi oficijelni rekorderi staze postali su Kenijac Džozef Nzau
sa 2:19,32 i Jugoslovenka Suzana Ćirić sa 2:45,09. Uz maratonsku trku u
program su uvršteni polumaraton i „Trka zadovoljstva” na 5.000 m.
1991.
Zbog početka sukoba na području bivše SFRJ od više od 500 takmičara iz
inostranstva u Beograd je došlo samo oko 200. Novi rekord staze postavio
je Tanzanijac Agapijus Masong sa 2:16,23, a iz SAD kao promoter trke
došao je svetski rekorer u skoku udalj Bob Bimon. Koncept razvoja,
organizacije i komunikacije sa svetom „Beogradskog maratona” potvrđeni
su na Kongresu AIMS u Bangkoku. „Beogradski maraton” je Partizanu i
atletici u Beogradu te godine poklonio novu plastičnu stazu na Stadionu
JNA.
1992.
Trka je održana u sve težim uslovima zbog ratnog okruženja, a novi
rekord staze doneo je sa 2:16,07 Nikolas Niengerai (Zimbabve). Ostvarena
je odlična saradnja sa Skupštinom Grada Beograda kao pokroviteljem
manifestacije. Skupština grada Beograda prihvatila je i obavezu uz
maksimalnu kooperativnost u tehničkoj organizaciji i finansijsku podršku
u skladu sa mogućnostima. Uspostavljena je saradnja sa Patom Bučerom i
GLOBE RUNNERS PRODUCTION i jednočasovnom reportažom na SCREEN TV počela
je medijska prezentacija u svetu. Uspeh maratona doveo je do formiranja
preduzeća Beogradski maraton d.o.o. a ono počinje i pionirski posao
razvoja trijatlona u Beogradu i Jugoslaviji.
1993.
Prvi put održan je Dečiji maraton na Terazijama u centru grada, a veliko
interesovanje uverilo je organizatore da se na ovom uvodu u veliki
maraton treba maksimalno angažovati. Učesnici maratonske trke, zbog
sankcija i blokade zemlje, koja je pogodila i Beogradski aerodrom,
dočekivani su na aerodromima u susednim zemljama i dovoženi u Beograd.
Podršku „Beogradskom maratonu” pružio je ceo maratonski pokret a njegov
osnivač Fred Libou i lično – došao je u Beograd i pretrčao polumaraton
iako je nekoliko meseci ranije imao tešku operaciju. Suzana Ćirić je
popravila sopstveni rekord staze na 2:40,27.
1994.
Potpisan je desetogodišnji ugovor o naslovnom sponzorstvu sa „Soko
Štarkom”, poznatim proizvođačem konditorskih proizvoda i sedmi maraton
je trčan kao „Beogradski Soko Štark maraton”. Rekorde staze postavili su
Ukrajinac Vladimir Buhanov sa 2:12,17 i Rumunka Kristina Pomaku sa
2:33,07, a rezultat ukrajinskog maratonca još nije nadmašen. Drugu
godinu uzastopno učesnici trke prevoženi su sa aerodroma u Budimpešti,
Temišvaru, Bukureštu i Sofiji putničkim kolima i kombijima u Beograd.
Krajem godine na Kongresu AIMS u Makau Dejan Nikolić, direktor
Beogradskog maratona izabran je u Bord direktora AIMS.
1995.
Prvi put pobednicima maratona u muškoj i ženskoj konkurenciji dodeljeni
su trofeji „Fred Libou”, ustanovljeni u znak sećanja na velikog
prijatelja „Beogradskog maratona”. Osvojili su ih Belorus Vladimir Kotov
i Poljakinja Izabela Zatorska. Uprkos medijskoj i ekonomskoj blokadi
„Beogradski maraton” zaključuje prvi međunarodni sponzorski ugovor sa
japanskom kompanijom ASICS. Dečiji maraton seli se u Beogradski zoološki
vrt, a u kvalifikacijama trči više od 20.000 najmlađih Beograđana. Uspeh
maratona potvrđen je osvajanjem „Turističkog cveta” Turističke
organizacije Srbije. Novi kvalitet vizualnom identitetu „Beogradskog
maratona” donosi kreativni direktor Petar Palfi. Sa RTS-om i Vojskom
Jugoslavije realizovan je prvi i jedini direktan TV prenos jedne
maratonske trke u SRJ.
1996.
Sklopljen je višegodišnji ugovor sa Kompanijom „NIKE”, u maratonu
pobeđuje Ahmed Salah iz Džibutija jedan od najboljih svetskih maratonaca
svog doba, a humanitarnim akcijama prikupljeno je robe i sredstava
vrednih oko 50.000 dolara za UNICEF Jugoslavija. Na jesen organizovana
je prva „Beogradska trka kroz istoriju”, a osvojena je povelja „Budi
dobar i pokaži to drugima” Poslovne škole za pablik rilejšns.
1997.
Budući i da je naslovni sponzor promenio naziv, ime trke je prvi put
„Beogradski Štark maraton”, a njeni pobednici su Irina Bogačeva i
Džosfat Ndeti. Prvi put sredinom godine Beogradu je predstavljen novi
proizvod – „Ženska NIKE trka” namenjena pripadnicama lepšeg pola.
1998.
Rekord staze u ženskoj konkurenciji sa 2:32,07 postavila je Irina
Bogačeva iz Kirgizije, a u muškoj konkurenciji trijumfovao je Kenijac
Ruben Čebotič, dok je učesnike kao promoter bodrio Italijan Đelindo
Bordin.
Drugi put osvojena je povelja „Budi dobar i pokaži to drugima” Poslovne
škole za pablik rilejšns. U saradnji sa Skupštinom grada Beograda
organizovan je veliki koncert ser Boba Geldofa.
1999.
Pod sloganom „Zaustavite rat – trčite svetom” održan je prvi maraton na
svetu u uslovima ratnog stanja, iako se zbog bombardovanja odustalo svih
programa. Bez poziva u Beograd su došli trkači iz sedam zemalja, kao i
mnogobrojni prijatelji ove priredbe iz inostranstva pa je održana
manifestaciona maratonska trka u kojoj je 39 maratonaca složno pretrčalo
celu stazu za 3:17,00 ušavši zajedno u cilj visoko podignutih ruku. Bio
je to prvi i jedini maraton u kom su svi učesnici bili pobednici. U
„Trci zadovoljstva” učestvovalo je oko 15.000 trkača, a polumaraton nije
održan. Istog dana u 21 ruskom gradu – od Moskve do Vladivostoka –
održani su lokalni „Beogradski Štark maratoni” u znak solidarnosti sa
beogradskim maratoncima.
2000.
Maraton je ponovo takmičarski, a novi pobednici su Tabiso Mokali iz
Lesotoa i Rumunka Kristina Pomaku, međutim u teškoj ekonomskoj situaciji
u zemlji kao posledici dugogodišnje izolacije i ratnog stanja
organizacioni uslovi su se znatno pogoršali i maraton je održan uz
velike napore.
2001.
Rumunka Kristina Pomaku postavila je novi rekord staze spustivši ga
ispod granice od dva i po časa – 2:29,44. Veliki uspeh zabeležen je
humanitarnom akcijom „Trčim za decu” koja je donela 450.000 DEM, koje su
uplaćene Ministarstvu za socijalna pitanja Republike Srbije, a žute
majice sa pomenutim sloganom postale su zaštitni znak „Trke
zadovoljstva” i celog maratona. Potpisan je protokol o saradnji sa
Turističkom organizacijom Beograda.
2002.
Organizaciju priredbe koja je dobila naziv „Maraton nad Beogradom”
(ugovor sa „Štarkom” je suspendovan) preuzela je Skupština Grada
Beograda, a Beogradski maraton d.o.o. bio je samo tehnički organizator
(oko 80 odsto celokupne organizacije). Staza maratonske trke je
delimično promenjena i postignuti rezultati se zbog toga ne mogu se
porediti sa onima postignutoj na izvornoj stazi.
2003.
Maraton je prvi put pomeren iz aprila za oktobar i održan je zajedno sa
uličnom trkom „Velika nagrada Beograda ” u organizaciji Skupštine grada
Beograda, bez učešća preduzeća Beogradski maraton d.o.o. Polumaraton je
dobio novu stazu.
2004.
Maraton je vraćen u stari termin (april) a Kristofer Njungunda
(Tanzanija) je sa 2:12,53 postigao treći rezultat po vrednosti
računajući sve beogradske maratonske trke. To je bio i rekord privremene
staze.
2005.
Preduzeće Beogradski maraton d.o.o. je, na osnovu ugovora sa Skupštinom
grada Beograda, preuzelo organizaciju 18. maratona, a po sklapanju
ugovora o naslovnom sponzorstvu sa „Delta sportom” on je dobio naziv 18.
„Beogradski Delta sport maraton”. Obnovljena je saradnja sa „Štarkom”,
ovog puta u organizaciji dečijeg maratona koji će se ubuduće zvati
„Dečiji Smoki maraton”, po poznatom proizvodu ove kompanije. Započet je
proces povratka u AIMS, a maraton i polumaraton su vraćeni na stare
staze.
2006.
Karl Luis najzad stiže u Beograd, na Terazije, kako je obećao još 1994.
godine. Maraton ima novog naslovnog sponzora i otud novo ime:
„Beogradski Banca Intesa maraton”. Prvi put koristiće se čipovi za
merenje rezultata, nagrade i bonusi su povećani, a Beogradski maraton je
punopravni član AIMS. „Dečiji Smoki Maraton” dobio je logičnu nadgradnju
– trajnu akciju „Počnimo sa sportom”, čiju je vrednost prepoznala i EAA
i uključila se u nju.
